АМАРУ
Субота, Април 09, 2011
Недавно сам прочитао рад Данила Киша о национализму.После читања и подужег размишљања дошао сам до закључка да се само делимично слажем са тим.Наиме опис националисте који је он ту дао одговара само оном екстремном у мери у којој се то граничи са шовинизмом.Националиста је по Кишу човек веома ограничених погледа,човек за кога не постоје друге нације или културе осим оне његове или ако оне постоје оне су нужно слабије од његове културе.Он је такође уствари једна слаба и беспомоћна индивидуа која крије своју слабост иза групе.Ако је аутор мислио да шовинисту ту се потпуно слажемо,ако је мислио на националисту ту смо на супротним странама.Прво бих желео да кажем шта је национализам.Национализам је љубав према својој нацији и приваженост њеним интересима докле год ти интереси не угрожавају права других нација.Тада национализам прелази у шовинизам или нацизам.Национализам је једна позитивна ствар у нормалној мери.Он наглашава најбоље људске особине као што су храброст,јунаштво,доброчинство,помагање слабијем или унесерећеном.Национализам учвршћује колективни дух једне заједнице.Што је заједница сложнија она ће и боље функционисати и сваки њен припадник ће живети боље.Он је одиграо велику улогу у прошлости нарочито у 19.веку када су настале модерне националне државе.Данас постоје само две значајније државе које нису националне а то су Сад и Канада.Ја иако себе сматрам националистом(због залагања за националне интересе,зато што пишем ћирилицом,верујем у хришћанство,држим заставу Србије у својој соби),не желим да будем Кишов тип националисте(шовинисте) нити ми је то у природи.Дивим се многим културама(арапској,руској,кинеској).Дивим се начину на који је уређен западни свет и ја бих јако волео да тако нешто заиста заживи у Србији(поштовање закона,демократија).Од музике волим да слушам све што вреди од наших изворних до америчког панк рока.Нисам антисемиста нити шовиниста,Јевреје веома ценим као народ,пре свега због способности која је настала под заиста тешким културно историјским околностима,као и због сличне судбине у другом светском рату.Породица ми је такође мешовита,бака ми је католкиња(полу словакиња-полу хрватица) и ја немам ништа против тога и поштујем њене обичаје.Нажалост постоји устаљена пракса да се национализам изједначава са шовинизмом у Србији и да веома вешто дистрибуира у медијском простору нарочито преко Б92.Често имам утисак да је данас већи медијски мрак него за време Милошевића.Веома се често људи који бране интересе своје нације и државе упоређују са мрачњацима ,назадњацима,људима који воде у понор и мрак.Националисти који се најчешће приказују на телевизији су они који руше Београд,туку се са полицијом,мрзе друге нације.Под исти кош са њима се стављају све сродне организације(ДСС,Двери српске,СПЦ) иако оне у свом деловању немају других тачака осим националне.Назвати Двери српске фашиштичком организацијом је једноставно смешно из разлога што ће нормалном човеку бити јасно да немају везе са нацизмом када прочита један њихов текст или оде на једну њихову трибину.Издали су чак и издање часописа посвећено овој теми.ДСС спада по том питању у исту категорију са Дверима.Такође се заступа да националисти заступају идеје Велике Србије,идеје геноцида,мржње над свим осталим народима,да гаје идеје да су они изабрани народ богом дан.Идеју Велике Србије је о орбиту лансирана са једном јасном намером,а то је да се разбије једна модерна,јака,мултикултурална држава каква је у то време била Југославија.Оваква држава није одговарала Немачкој,из разлога што ју спречавала да оствари своје вековне интересе на Балкану.Од нација у Југославији једино су Срби сами имали одређене шансе да зауставе њихове интересе сбог своје дуге културно историјске традиције.Зато су се плашиле друге републике претњом те Велике Србије како би се убедиле друге републике да иступе из Југославије.Ово је пратило рехабилитовање будала свих врста,тако да су се на ове просторе вратили људи за које се сматрало да су заувек протерани(Усташе) и доласка разних муслиманских екстремиста.Срби,плашећи се сценариа из другог светског рата потегли су оружије ради самоодбране,а српске будале су показале да могу да следе остале.ЈНА која је требала да одбрани СФРЈ се показала неспособном.Резултат је био крвави рат који је завршен са пет малих република од којих ниједна није способна за неку самосталну активност.Као доказ овој теорији дат је меморандум Сану који није садржао ништа налик Великој Србији већ је углавном био сконцентрисан на питања Срба у другим југословенским републикама и покрајнама,нарочито на Косову.Та тенденција траје до дан данас.Данас се у медијима људи који постављају српско питање,питање ћирилице,цркве и традиције аутоматски проглашавају негативном и назадном појавом.Аргументи који се користе на пример око питања ћирилице су боље је да користимо латиницу јер ћемо тако боље бити припремљени за Европу.Ја бих поставио једно питање онима који то тврде.Зашто су онда Бугари и Грци у ЕУ иако су оставили своја национална писма нетакнутим.Доказ за то је и на самој евро новчаници која има назив валуте на грчком.Поставља се питање ницања вештачких језика као што су бошњачки или црногорски иако су они идентични српском језику.Као паралелу даћу пример Сад.Зашто они не би рекли да је то амерички језик који нема везе са енглеским.Мрзитеље цркве би подсетио да је она била чувар нашег народа у најгора времена и да смо захваљујући њеном деловању опстали до дана данашњег.Такође би их замолио да прочитају Библију нарочито Исусове приче и изреке које би верујем сваки човек потписао.То што су неке владике стварно биле лоши људи не чини једну организацију лошом.Што се тиче мржње Срба према осталим народима и непоштовању њихових права то је заиста неистина.Мањине у Србији имају уставом загарантована права,која су веома велика и дају разноврсне могућности.У Србији постоји феномен да постоје националне мањине које не знају српски језик иако овде живе од рођења.У Србији такође делује један шовинистички муфтија Зукорлић који би у свакој другој земљи био експресно стављен ван закона због својих ставова.Једина мањина која је заиста угрожена су Роми.Геноциди коју сам стављени на терет још увек нису доказани(иако је неоспорно да је у Сребреници изврешен злочин),а један је и званично оборен(Рачак).Реч геноцид је такође веома девалвирала,поставши реч која се користи у реторици великих сила.Оно што мене највише чуди је како поред свега што нам се дешавало екстремни национализам није још јачи.Наиме национализми свих земаља у окружењу су задовољени у протеклој деценији,осим српског.Отимање срца наше средњовековне државе Косова предсатвља ништа друго до криминал великих сила и завршетак растурања започетог 1991.Сматрам такође да они не воле много Албанце,него да су им они згоднији од Срба за своје интересе тренутно.Филм Шишање представља врхунац стереотипа о Србима,и било ми је понекад заиста мучно гледајући дотични .После свега што нам се десило просто је чудно да неко не верује у теорије завере.Сматрам да би у медије требало да изађу прави национални интелектуалци који би образложили своју страну приче .Залажем за њихово активније учешће у животу.Ок,лепо је писати саопштења,али то не допире до грађанина.Такође у Србији се дешава једна појава која иако се занемарује веома је опасна по цело друштво.Наиме насупрот екстремних националиста јављају се екстремни космополити.Наиме они нису ништа друго до инверзна функција екстремних националиста пошто заступам мишљење да сваки екстрем доводи до истога.Овде бих желео да се вратим на тескт Данила Киша.Наиме све особине које је он дао за шовинсту би се могле пренети уз мале терминолошке измене на екстремног космополиту(аутошовинисту).То је човек који верује да је његова земља најгора на свету,да у њој живе људе који екстремно затуцани и назадни,да се интереси његове земље уопште не морају поштовати.Његов мото је да је зеленија трава у туђем дворишту.Он нема слуха за туђа мишљења и свако ко покуша да му се успротиви аутоматски му прилепљује етикету фашисте или нацисте што га аутоматски по нарави чини фашистом.Он за себе верује да је морално супериоран у односу на остатак за њега затуцане нације.То се преноси на све сфере живота дотичне особе од музике до стила облачења.Нарочито истиче западне вредности које су за њега врх(додуше функционисање њиховог политичког система је налик томе),али заборавља на начин како су они дошли дотле(робство,колоније). Могао би да се упита и о стању национализма у тим земљама,пошто на пример Британци обожавају Нелосона и жале некадашњу славу своје империје .Нажалост постоје многе НВО финансиране из иностранства са циљем да негују овај начин мишљења.Поставља се питање шта би се десило укидањем национализма.Да ли би људи у недостатку колективног идентитета постали пуко оруђе некога који би им могао створити нови њему одговарајући идентитет.Човек тешко успева као јединка и мора има неки идентитет.Међутим мора се напоменути да и умерени космополитизам није оупште лоша ствар,и да сваки човек треба да има одређену дозу тога. На крају се поставља питање како се борити против екстремног национализма или космополитизма.Читањем,образовањем,упознавањем своје и других историја,реалног хладног сагледавања света,критичком приступу медијима и средствима информисања,читање више различитих извора.Треба путовати на исток и на запад и упознавати разне културе и обичаје,а нарочито своје обичаје. Мој закључак гласи да је национализам добар до год не угрожава основна људска права других,и да је заштита националних интереса једини рецепт за опстанак у овом свету.Када је тешко и када пригусти већа је могућност да ће ти прићи неко ко ти је близак језички и културно него неки странац.Најочигледији пример нације која је опстала су јевреји који и поред 2000 година прогонства и у најцрњим данима нису заборавили свој Јерусалим,као што Срби не треба да забораве своје Косово.Да су заборавили Јерусалим они данас не би постојали.Требамо доста тога да учимо од њих.Сматрам такође да успех ове земље лежи о доброј дугорочној политици која би ову земљу подигла економски и тиме јој омогућила просперитет као и враћање Косова и припајање републике Српске.Национални интереси су у крајњој линији и интереси свих,па и националних мањина у једној држави.Такође постоји у мени нада,нажалост слаба да ћемо једног дана сви сести сложно и да ћемо без обзира на разлике направити земљу која ће доследно да спроводи своје интересе.Надам се да ће сести и они чији су ставови наизглед непомирљви(шовинисти и антишовинисти)
