АМАРУ
Петак, Април 08, 2011
Време је решило чврсто да ме покопа,
У заборав тамни да ме смести,
Бејах некад давно тамо гост чести.
Видео, седео и плакао вечити пакао,
Још увек дозива у ноћима проклети хад,
У душу уплетено проклетсво, бол и јад.
Плесао са Демонима, летео са Андјелима,
Живео дуго и мирно међу сновима,
На једрима чврстим свога пловила.
Живео за сутон дана и смирнај сунца,
Беху ми страна туђа лица,
А близу тама са краја улица.
Али као нешто, сад пред крај,
Нестала је тама, спустио се рај,
Сада ти пишем дајем ти срећан крај.
Generalna :: Аутор amaru 21:25
